Tokom trudnoće, žene imaju mnogo nedoumica i pitanja, kad je njihovo zdravlje u pitanju, a veliki broj se odnosi na zdravlje zuba te održavanje oralne higijene.
Ipak, bez obzira u šta vjerujete ili šta čujete, imajte na umu da redovni pregledi kod stomatologa obezbeđuju dobro oralno zdravlje trudnice, ali i oralno zdravlje budućeg djeteta.
Ovo su najčešće postavljanja pitanja.
P: Trudnice treba da odlože popravku zuba za period poslije porođaja?
O: Netačno.
Zube je najbolje sanirati prije planirane trudnoće. Popravka karijesnih lezija, endodontsko liječenje kanala korijena zuba, vađenje zuba, ili uklanjanje zubnog kamenca – NISU kontraidikovani u trudnoći.
Nesanirani zubi predstavljaju žarišta – fokalne infekcije, i kao takvi mogu da se iskomplikuju i izazovu mnogo ozbiljnije probleme po zdravlje buduće mame. Takve situacije su praćene upornim i jakim bolom, otokom, pa i povišenom temperaturom. Te manifestacije imaju veoma ozbiljan uticaj na opšte zdravstveno, pa i emocionalno stanje trudnice.
P: Ne smem da pijem antibiotike koje mi je prepisao stomatolog tokom trudnoće?
O: Delimično tačno.
Tokom prva tri meseca trudnoće treba izbegavati bilo kakve medikamente, jer je placentarni krvotok najpropustljiviji. U prvom trimestru, stomatolozi izbjegavaju indikovanje antibiotika, osim kada je to zaista neophodno (ukoliko je u pitanju teška infekcija, koja može da ugrozi opšte zdravlje trudnice). Naročito se izbjegava davanje tetraciklina, zbog činjenice da se bebini zubi formiraju u utrobi majke, pa se na mliječnim zubima javlja “tetraciklinska prebojenost”. Iako tokom trudnoće treba izbjegavati uzimanje lekova, većina njih je relativno sigurna i ne može da izazove oštećenja ploda. Ali, prije uzimanja bilo kakvog leka, poželjno je posavjetovati se sa lekarom ili ginekologom, radi izbjegavanja nuspojava. Analgetike, poput aspirina, treba izbegavati, posebno u kasnoj trudnoći, jer mogu da izazovu komplikacije prilikom porođaja.
Trudnoća nije stanje koje zahteva antibiotsku profilaksu prilikom izvođenja stomatoloških zahvata. Pri uzimanju antibiotika, koji su ponekad ipak nužni, najsigurniji su oni iz penicilinske grupe.
P: Moj ginekolog i stomatolog treba da zajednički donose odluku o sanaciji mojih zuba?
O: Tačno.
Ukoliko postoji stabilna trudnoća, vaš ginekolog će vas nakon redovne kontrole uputiti kod stomatologa na pregled i sanaciju. Saradnja ginekolog – stomatolog je veoma važna kod rizičnih trudnoća, ili kada trudnica ima neko osnovno oboljenje, koje ponekad “prećuti” stomatologu. Takođe je veoma važno da stomatolog i ginekolog imaju jedinstven stav o važnosti primene preparata fluorida. Inače, tablete fluorida se preporučuju trudnicama radi zaštite njihovih, kao i zuba budućeg deteta.
P: Lokalna anestezija je opasna u trudnoći?
O: Netačno.
Lokalna anestezija je indikovana kod stomatoloških intervencija kako bi se smanjio bol pacijenata prilikom rada. Anestezija se, kao i svi medikamenti, izbjegava u prvom trimestru, ali nije kontraindikovana. Smatra se da bol ima veći uticaj na javljanje stresa kod trudnice.
P: Zube ne smijem da vadim u trudnoći?
O: Netačno.
Vađenje zuba u trudnoći se, kao i inače, obavlja uz prethodnu lokalnu anesteziju. Kod zdravih trudnica, krvarenje nakon vađenja nije ništa duže nego obično. Kod trudnica sa poremećajem mehanizma zgrušavanja krvi, ili kod prerano oljuštene posteljice – vađenje zuba je poželjno obaviti uz prethodni dogovor ginekologa i stomatologa.
P: Rendgensko snimanje zuba nije opasno u trudnoći?
O: Netačno.
Iako su za rendgensko snimanje u stomatološke svrhe potrebne minimalne doze zračenja, a osim toga – sam objekt snimanja je udaljen od materice, tokom trudnoće je poželjno izbegavati izlaganje rendgenskim zracima, posebno u prvih 12 nedelja. Ako je snimanje nužno, treba ga obaviti na ispravnom uređaju, uz primjenu svih jasno propisanih mera zaštite majke i ploda (na primer, olovna kecelja). Ako je moguće, snimanje treba obaviti digitalnim rendgenskim tehnikama (radioviziografija), jer je u tom slučaju zračenje do 80 odsto manje nego kod klasičnih rendgenskih uređaja.
P: Uzimanje tableta fluorida u trudnoći je opasno – toksično za plod?
O: Netačno.
Fluor je važan element u trudnoći. On djeluje tako da se u zubnoj gleđi stvara spoj, koji zube djeteta čini znatno otpornijim na karijes. Stvaranje zuba je najpogodnije razdoblje za ugradnju fluora. Pošto se tokom trudnoće formira svih 20 mlečnih zuba i četiri stalna prva kutnjaka, primena fluora u tom razdoblju bi mogla da zube djeteta učini zdravijim i otpornijim na karijes. Važno je da to bude u dozi od jednog miligrama, jer nepravilna ili prekomerna upotreba može da dovede do pojave tačkaste gleđi i dentalne fluoroze. Osim tableta, izvori fluora mogu da budu i mlijeko, kuhinjska so i druge namirnice.
P: Moram posebno da obratim pažnju na oralnu higijenu u trudnoći?
O: Tačno.
Higijenu usne šupljine treba održavati u skladu sa uputstvima koje je dao stomatolog nakon pregleda usta. Iako su opšte preporuke identične: zube redovno prati, a međuzubne prostore čistiti zubnim koncem i/ili interdentalnim četkicama, ponekad mogu da postoje i individualna oralno-higijenska uputstva budućoj mami, posebno ako je i pre trudnoće imala problema sa zubnim mesom, ako u ustima ima protetske nadoknade, implantate i slično. Da bi se dodatno smanjila količina bakterija u ustima, poželjno je nakon četkanja zuba pažljivo očetkati i jezik, što će pomoći u održavanju daha svežim. S obzirom da mnoge trudnice, posebno u ranoj trudnoći imaju mučnine i često povraćaju, poželjno je da uvijek nakon povraćanja usta dobro isperu vodom, kako bi se neutralisao kiseli sadržaj usne šupljine. Nije dobro da se zubi operu odmah nakon povraćanja. Jer, želudačna kiselina, koja je u usta dospjela povraćanjem, nagriza gleđ – čineći je podložnijom mehaničkom oštećenju, koje može da izazove zubna četkica prilikom upotrebe. Zubi mogu normalno da se peru, bez straha od oštećenja gleđi, 30 do 60 minuta nakon povraćanja. Ako sama zubna četkica kod trudnice izaziva refleks povraćanja, potrebno je da se zameni četkicom prikladnijeg oblika i manjih dimenzija, sa mekim vlaknima.
Ponekad se može dogoditi da miris zubne paste kod buduće majke izazove osećaj mučnine, što je demotiviše u daljem održavanju higijene zuba. U tom slučaju, treba promijeniti zubnu pastu i pronaći onu koja ne izaziva mučninu. Nerijetko se može desiti da se, kao ugodne za korišćenje, pokažu zubne paste za malu decu – koje su obično blagih, neutralnih ukusa, ili ukusa koji asociraju na voće.